Naziv za sveštenike, khnm, bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Pored sveštenika, podjednako se pominju i sveštenice (khnt), i qadečim, »posvećene« osobe. (U Bibliji, ovaj izraz označava svetu prostituciju, ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično.) Najzad, navode se i sveštenici propovednici ili proroci. Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima. Osim žrtava u krvi, kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. Ne raspolažemo nijednom molitvom. Znamo da je život bio božanski dar, ali nam nije poznat mit o stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci, prodirući u Kanaan, suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci, već na početku se postavio jedan trouble: kako, naime, sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju?
I’ve been practicing yoga For many years, but I continue to uncovered anything new from this information! It’s refreshing to check out these types of an extensive and accessible explanation of what yoga definitely is.
17 Stotine hiljada godina Professionalživljenih u nekoj vrsti mistične simbioze sa životinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove, štaviše, orgijastička ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponašanje prvih paleohominida iz vremena kada se divljač Professionalždirala presna: to se događalo u Grčkoj, među Dionisovim obožavaocima (§ 124), ili, i to još početkom XX veka, kod marokanskih Ajsaua (A'issaoua).
U svakom slučaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi, dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. El seda na zemlju, čepa svoje odelo, udara se u grudi i nagrđuje lice; ukratko, on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. »Baal je mrtav! povika on, šta će biti s mnoštvom naroda?« 40 Iznenada, El kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. On se ponaša kao pravi bathroom kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. El traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Ašerat određuje Atara, »Strašnog«, ali on, kada se popne na presto, uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne može biti kralj. U međuvremenu, Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe, uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Pošto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. Posle izvesnog vremena, Anat susreće Mota. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoše«.
Premda ezoterija obuhvaća širok raspon različitosti, moguće je definirati i oblikovati tri kategorije[6]:
75. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. Reč je o prilično rasprostranjenim mitovima, potvrđenim u različitim slojevima kulture.
Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene, naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. Al. gasoline (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje; božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje, odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. Ovo tumačenje su, pored ostalih, prihvatili i Vilhelm Šmit i V. Kopers (W. Koppers); za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće, ili u Gospodara životinja. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda, onakvim kakav se upražnjava, ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi; kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje, kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. Karl Mojli (Meuli) je u tome movie samo jedem posebni oblik »sahranjivanja životinja«, što je smatrao za najstariji obred lova. Za švajcarskog naučnika, taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači; lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača file.
Moguće je, međutim, utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama, »vizije« koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, one dovode do »mudrosti«. Valter Oto (Walter Otto) primaryćuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha« 21 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajući, on ushićuje get more info bogove, divlje životinje, pa čak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takođe predstavlja deo šamanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma; simbolika luka je raširena posvuda. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet, međutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku.
Ovaj karakteristični proces — seoba, osvajanje novih oblasti, pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše ere. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana, da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi, ruskim stepama, srednjoj Aziji, Anadoliji, itd. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora, između Karpata i Kavkaza.one Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). Oko ~4000—3500. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. Tokom sledećeg milenijuma predstavnici kulture ktirgan prodiru 1 Zajednički Vokabular za neke životinje (vuk, medved, patka, rečni losos, osa, pčela) i drveće (breza, bukva, hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu.
Viewing advertisements supports YogaBasics, which will allow us to carry on bringing you excellent yoga articles. Sign up for a top quality membership to eliminate all adverts and enjoy uninterrupted entry to the best yoga resources on the net.
Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« ni na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju na slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom zapaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na više palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već 24 twenty five
By recognizing what It's not, we will acquire a clearer viewpoint on its reliable apply and function. Listed below are many areas that clarify what yoga should not be linked to:
Izuzev nekoliko poglavlja, u ovoj se knjizi ponavlja ono najhitnije iz predavanjâ o istoriji religije koje sam držao od 1933. do 1938. na univerzitetu u Bukureštu, na Školi visokih studija 1946. i 1948. i zatim, od 1956. na Čikaškom univerzitetu. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se, kakva god bila njihova »specijalnost«, trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge self-control. Smatram, najzad, da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom; prema tome, ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije.
90. Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio, Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk; objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna, 132). U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu, ženi ili gradu, što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašnjava Apolonov odnos prema idejama poretka i zakona. U klasično doba, on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes; Rep.